Ketogena dijeta je primarno smišljena za lečenje pacijenata koji boluju od epilepsije, ali godine istraživanja pokazale su da ona ima mnoge druge dobrobiti. Pročitajte zašto pojedini stručnjaci misle da je ketogena dijeta veoma dobra za naš organizam, posebno za mozak.
Ketogena i ostale slične dijete koje se baziraju na izgladnjivanju se već hiljadama godina koriste u lečenju epilepsije.
1921. godine dr. Raul Gejlin je Američkoj medicinskoj asocijaciji predstavio neverovatno dobre rezultate koje je nekolicina dece dobila izgladnjivanjem. Njigovi pacijenti imali su temperaturne frasove, a učinak ketogene dijete je bio dugotrajan.
Gejlin je nastavio sa svojim radom i razvio dijetu sa velikim udelom masti, a malim udelom ugljikohidrata danas poznatu kao ketogena dijeta. U naredne dve decenije mnogi lekari su je preporučivali svojim pacijentima za smanjenje napadaja.
Zainteresovanost za ketogenu dijetu porasla je tek 20 godina kasnije kada je nekolicina naučnika odlučila da je malo pomnije proučava i to ne samo u lečenju epilepsije. Uprkos reputaciji da izgladnjuje, ketogena dijeta pokazala se veoma efektnom za mnoge bolesti.
Stanje ketoze
Ketogena dijeta je način da naše telo dovedemo u stanje poznato kao ketoza. Naše telo inače otpušta glukozu koju koristi kao gorivo, a rezultat modernih dijeta sa velikim udelom ugljikohidrata jeste da se oni razgrade u glukozu i kao energija se rasporede u mišiće i ostale organe.
Ali, kada nam nedostaje ugljikohidrata, a samim tim i glukoze podstičemo jetru da proizvodi ketone, proizvod koji naše telo tera da upotrebljava masti. Ovaj potpuno novi način rada metabolizma ili nastanak ketoze dolazi na nekoliko različitih načina kao što su dijabetes tip 1, glad, pa čak i alkoholizam.
U ovom stanju ketoni u krvi počinju rasti. Ketoni su inače kisele hemikalije koje ukuljučuju aceton, acetoacetat i beta-hidrosksibutirat. Nepotrebno je uopšte i govoriti da ovo stanje može dovesti do ozbiljnjih problema i ako se ne drži pod stručnom kontrolom može dovesti do ozbiljnih oštećenja jetre i bubrega.
Ali, kad se obavlja odgovorno i pod stručnim nadzorom, ketogena dijeta može efektno da deluje na izlečenje mnogih zdravstvenih stanja.
Kako izgleda ketogena dijeta
Ova dijeta je veoma restriktivna prema ugljikohidratima i ograničava njihov unos na ne više od 50 g u toku dana. Zabranjeni su prerađeni ugljikohidrati, peciva, testenine, voćni sokovi i voće sa velikim udelom šećera. Izvor nutrijenata dolazi iz povrća mlečnih proizvoda, orašastih plodova…
Najveći izvor proteina dolazi iz mesa i zdravih masti (maslinovog ulja, avokada, kokosovog ulja). 60% kalorija treba da dolazi iz masti, 35% iz proteina, a samo 5% od ugljikohidrata. Dok je u ishrani prosečnog čoveka taj omer obrnut.
Zašto funkcioniše
Naučnici još uvek nemaju konkretne dokaze i objašnjenja zašto je ova dijeta toliko delotvorna.
Ovaj način ishrane je veoma efektan za neurološke poremećaje posebno one uzrokovane odumiranjem neurona, a nauka misli da to može biti povezano sa delovanjem mobilne energetike.
Kao što smo već naveli, ketogena dijeta je povezana sa povećanom cirkulacijom ketona u telu što znači i više energije za mozak. Ketoni povećavaju i broj moždanih mitohondrija – moćnih stanica unutar ćelija. Upravo zbog toga je moguće da povišena proizvodnja većeg kapaciteta energije je ono što daje sposobnost neuronima da se odupru svim metaboličkim izazovima.
U poslednje vreme ketogena dijeta se uveliko razmatra kao moguća terapija ne samo za epilepsiju već i za mnoga druga neurološka obolenja kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, posledice moždanog udara.
Ketogena dijeta za lečenje raka
Ketogena dijeta može pomoći u izlečenju nekih vrsta kancerogenih obolenja i raznih vrsta tumora. Čini se da veoma dobro radi posao kad je u pitanju tumor na mozgu.
Poznat je slučaj jedne starije dame koja je uz pomoć ketogene dijete potpuno izlečila tumor na mozgu, ali se tvrdi da ona najbolje deluje uz propisanu terapiju. Pojedini stručnjaci tvrde da je ketogena dijeta veoma moguća altenativa za lečenje malignih tumora na mozgu.