Beli luk je zaista posebna biljčica uz koju su vezane mnoge cake kada je u pitanju pripremanje, čuvanje i kupovina.
Jeste li znali da jedan čen sirovog belog luka, sitno naseckanog ili izgnječenog daje mnogo više ukusa nego deset celih čenova koji su termički obrađeni?
Kada se peče ili kuva, ljutkasti i snažni ukus belog luka koji ga karakteriše postaje slatkast i gotovo orašast i malo ko ustvari može i da prepozna o čemu se radi. Termički obrađen beli luk može biti savršen dodatak, verovali ili ne, desertima, odlično se slaže sa čokoladnim kockama ili čak sladoledom.
Kada beli luk dinstate morate biti veoma pažljivi, jer samo sekund duža priprema može upropastiti celo jelo. Ukus zagorelog belog luka je veoma neprijatan i ako se slučajno prepeče, spasa nema, moraćete krenuti ispočetka.
Iako razliku primete samo vrsni poznavaoci, na tržištu se može pronaći bezbroj različitih vrsta belog luka, a jedna od najpoznatijih zove se zyliss, i poprilično je skuplji od ostalih vrsta.
Ako imate dobru presu za beli luk, nema potrebe da ga čistite što može veoma da uštedi vreme, jednostavno ga stavite u presu i istisnite mirisne komadiće, a koža bi trebalo da ostane u presi.
Ono što veoma može da smeta kad je u pitanju priprema belog luka jeste miris koji ostaje na rukama dok ga sekcamo. Savršeno delotvoran trik jeste da ruke istrljate o nerđajući čelik, na primer sudoper, i miris će nestati za tren oka. A, ako ste veliki ljubitelj belog luka, ali niste ljubitelj zadaha koji nakon njega ostaje, napravite aromatizovano ulje od belog luka, koji će vašim jelima dati sjajan ukus, a posle nećete morati koristiti osveživače daha ili žvake.
Beli luk nikako nemojte čuvati u frižideru jer hladnoća ubija svu njegovu aromu. Čuvajte ga na tamnom, suvom i što hladnijem mestu i čim ga donesete iz prodavnice stavite ga u posudu u kojoj ne cirkuliše vazduh ili plastičnu kesicu koju ćete dobro zatvoriti.
I na kraju, kad kupujete beli luk vodite se jednom veoma istinitom tezom, što manji čenovi – intenzitet arome je jači.